Šta misle roditelji o nastavi na daljinu?

U anonimnoj elektronskoj anketi učestvovalo je 2 632 roditelja iz 5 država, i to  52,2% roditelja učenika mlađih razreda, 39,9% roditelja učenika starijih razreda, 7% roditelja učenika srednjih škola, a ostalo su bili roditelji predškolaca. 1.Na pitanje, da li njihovo dete pohađa nastavu na daljinu, njih 99,1% se izjasnilo pozitivno. To bi značilo, da manje od 1% učenika nije uključeno u nastavu na daljinu.

2.Kroz pitanje, koji oblik nastave na daljinu koristi učitelj/nastavnik njihovog deteta, saznali smo da:

• 1% njih koristi samo komunikaciju putem FB

• 8,7 % koristi samo TV nastavu na daljinu,

• 12,7 % nastavnika koristi virtuelnu učinonicu na nekoj od brojnih platformi, 

• 19 % njih koristi isključivo komunkaciju putem Vibera,

• 57, 6 % nastavnika/učitelja koristi miks više različitih oblika nastave na daljinu.

Na osnovu ovih rezultata, jasno se vidi da oko 70 % nastavnika koristi nastavu na daljinu kombinujući virtelnu učionicu, nastavnu na daljinu, društevene mreže, dok je samo 8,7 % usmereno isključivo na TV nastavu. Zabrinjavajući je podatak da blizu 20 % nastavnika koristi samo Viber i FB, a znamo da te platfomre nisu namenjene za nastavu na daljinu, već isključivo za komunikaciju. Naravno, na ovu odluku, uveliko je uticala izjava ministra prosvete Republike Srbije, na početku vanrednog stanja u Srbiji, kada je upravo ovo dao kao preporuku nastavnicima Srbije.

3.Na naše pitanje, kako roditelji ocenjuju TV nastavu njihove zemlje, ukoliko takva postoji, roditelji su u najvećoj meri zadovoljni ovim vidom nastave na daljinu. Najvišim ocenama, ocenili su kvalitet nastavnika koji realizuju TV nastavu, a nešto su manje zadovoljni vremenom i sadržajem ove TV nastave, što šalje jasnu poruku da su TV nastavni sadržaji manje prilagođeni potrebi učenika (ne prate nastavni program) i da je vreme trajanja ovih emisija, ili prekratko ili predugo. 

4.Sledeće pitanje se odnosilo, kako njihovo dete reaguje na ovaj oblik nastave, te smo dobili zanimljive odgovore, možda pomalo i neočekivane:

• 9,5% nije se snašlo u nastavi na daljinu

• 10% oduševljeno je nastavom na daljinu

• 16, 2% izebegava ovaj vid nastave, ali su svesni da nemaju drugo rešenje

• 63,8% voli ovaj vid nastave

Iz ovih rezultata vidljivo je da čak 73,8% vrlo pozitivno nastrojeno prema nastavi na daljinu, dok njih 26%, ili se nije snašlo ili nije oduševljno ovim vidom nastave. Zanimljivo bi bilo saznati na koji način mi ovim učenicima možemo pomoći. Da li je to kroz pormenu pristupa oraganizaciji ovog vida nastave, ili njima samo treba malo više vremena da se na sve ovo naviknu, što pretpostavljamo da je najbliže istini. Naravno, ova brojka od 26% mora da bude i alarm svima nama da dopremo do ovih učenika i da pronađemo rešenja u narednom periodu

5.Ovo je najvažnije pitanje nama nastavnicima, a odnosi se na zadovoljstvo roditelja organizacijom nastave, količinom i sadržajem koje dobijaju njihova deca. Po pitanju zadovoljstva organizacijom nastave na daljinu, saznali smo da je njih:

• 50% reklo da je odlično

• 50% reklo da je dobro

• 0%  reklo da je neprimereno

Roditelji su uglavnom pokazali da su u većoj meri zadovoljni samom organizacijom, nastave, a polovina njih to ocenjuje ocenom „odlično“. Nijedan roditelj se nije izjasnio da je organizacija nastave neprimerana, što ohrabruje. Po pitanju zadovoljsta roditelja nastavnim sadržajima koje dobijaju njihova deca od nastavnika, saznali smo da ocenjuju ovako:

• 55,90 % ocenjuje odlično 

• 41,30% ocenjuje dobro

• 2,80 ocenjuje neprimereno

Ovde vidimo da imamo blizu 3% roditelja, koji smatraju da nastavnici u ovom vidu nastave koriste neprimerene sadržaje (materijale za učenje), a njih 41, 3% smatra da su nastavnici dobri, dok 55,9% smatra da su odabrani nastavni sadržaji i materijali za učenje odlični. Ovo je poruka nastavnicima da porade na kvalitativnoj selekciji obrazovnih materijala i nasatvnih sadržaja, i da šalju deci one sadržaje i materijale koji su adekvatni za učenje u kućnim uslovima. Po pitanju zadovoljstva roditelja količinom nastavnih sadržaja koji dobijaju njihova deca, dobili smo zanimljive podatke, jer smo saznali da ocenjuju ovako:

• 34,4% odlično

• 56,6% dobro

• 9 % neprimereno

Ovde sazanjemo da je ipak veći deo onih koji ne ocenjuju visokom ocenom primerenost količine nastavnih sadržaja koju su, prvih 7 dana realizacije nastave na daljinu, dobijala njihova deca.

6.Pitali smo roditelje i šta im predstavlja najveći problem i ponudili sledeće opcije:

• resursi (računar, telefon, internet)

• vreme

• nesnalaženje u onlajn okruženju 

• sve nam je problem

• nemam probelme

Čak 46% njih se izjasnilo, da njihova deca nemaju probleme u pohađanju nastave na daljinu, a manje od 1% njih kaže da im je sve problem. Čak za 31,7% roditelja, problem predstavlja vreme koje učenici moraju da posvete nastavi na daljinu, dok za 10,3 njih najveći problem predstavlja nedostatak alata, poput telefona, računara i interneta, a 7,4% kaže da im je najveći problem nesnalaženje dece uo onlajn okruženju. Smatramo da su ovi procenti mnogo veći, jer je ova anketa realizovana isključivo elektronskim putem i popunjavali su je uglavnom roditelji koji redovno koriste internet. Smatramo da je ovo alarm i državi, jer ako je i tačno da oko 10% njih ima problem nabavke i obezbeđivanja alata bez kojeg nema nastave na daljinu, onda znamo da nam veliki broj dece ostaje izvan obuhvata obrazovnjem, ako imamo u vidu da to predstavlja pravo svakog deteta. Sličan problem imaju i prosvetni radnici i to ćemo pokušati preciznije osvetliti kroz neko sledeće istraživanje. Trenutno raspolažemo informacijama, a na osnovu desetine intervjua, koje su administratori Nastavničke mreže obavili u prethodnih 7 dana, da je veliki problem dostupnosti interneta i primoranost na korišćenje ličnih računara. Ukoliko imamo u vidu i činjenicu da su nastavnici i roditelji, jasno je koliko su ovi ljudi u nezavidnom položaju, jer su prinuđeni da pribave sredstva za rad, prvo svojoj ličnoj deci, a onda i sebi samima, kako bi mogli da sprovede svoju radnu obavezu u vanrednim uslovima. 7.Na pitanja, šta bi roditelji poručili nastavnicima, a šta resornim ministarstvima, dobijeni su najrazličitiji odgovori, na osnovu kojih zaključujemo da su roditelji naklonjeniji nastvanicima, nego resornim ministarstvima. Tako su roditelji poručili ministarstvima da pokušaju da pomognu nastavnicima omogućavanjem lakše realizacijie nastave na daljinu, pre svega kroz pribavljanje kupovine ili donacija materijla za rad, poput: tableta, telefona, ali i besplatnog interneta, što trenutno predstavlja ogroman problem.  Veći procenat roditelja je naglasio potrebu rasterećenja učenika imajući u vidu postojeću situaciju. Neki roditelji su dali predlog da se uvede nekakav centar za pomoć u učenju u kućnim uslovima, kako bi se prevazišlao početno nesnalaženje u novim uslovima na koje, ni učenici, ni nastavnici, pa ni roditelji nisu pripremljeni. Nastavnici su od roditeljske zajednice dobili ogromnu podršku, i to je ono što je nama kao nastavničkoj mreži sada važno. Neki su poručili da imaju više razumevanja i strpljenja, da ne daju puno zadatka, da sporije prelaze lekcije, da tolerišu kašnjenje zadataka, jer imje spor internet isl.  Na osnovu svih 2 362 odgovora, najviše njih je sadržalo reči podrške u smislu:

• da istraju,

• da budu zdravi,

• da budu hrabri,

• da ne posustanu,

• da se čuvaju,

• da ostanu dobri kakvi su bili uživo,

• da osvetlaju obraz profesije…

Sada, kada znamo, da imamo bezrezervnu podršku roditeljske zajednice, i kada smo putem ove ankete saznali šta treba da popravimo, neće biti teško da se svi fokusiramo na ukazane probleme i da u narednom periodu popravimo ono što je do nas. S druge strane, poručujemo i našim resornim ministarstvima da analiziraju rezulate ove ankete, a mogu da sprovedu i svoja istraživanja na ovu temu, i da se potrude da nastavničkoj populaciji pomognu da se lakše kreće kroz nepoznat teren, kakva je nastava na daljinu, koja još uvek nije u nekim zemljama regulisana ni zakonskim, a u nekoliko zemalja, ni podzakonskim aktima.

Istraživanje obavljeno preko FB grupe „Nastavnička mreža tokom pandemije“

Analizu istraživanja obavila: Željana Radojičić Lukić, pokretač Nastavničke mreže

Saradnici:

• Đurđica Stojković, Banoštor, administrator grupe za 4.razred

• Sandra Grujevska, Skoplje, administrator grupe za engleski jezik

• Jelena Kenić, Čačak, administrator grupe za  matematiku

• Aleksandra Stanković, Beograd, administrator grupe za muzičku kuturu

• Olivera Nedić, Doboj, administrator grupe za geografiju

• Ivana Milić, Podgorica, administrator grupe za 1.razred

Izvor: Kreativna čarolija